Victor Vran
Gotivne su nam igre koje malo promućkaju već postojeću formulu, u ovom slučaju ARPG, i time uspiju da se izbore za svoje mjesto pod Suncem. Victor Vran u mnogo čemu vuče na Diabla – napadaju nas milijarde karakondžula, mi klikćemo po njima, loot ispada svuda okolo. Ali ima i razlika, na primjer ne postoji više klasa, već igrate samo Viktorom kog ipak možete lijepo da prilagodite svojim potrebama i načinu igre. Uprkos viktorijanskom izgledu i osjećaju kao da će svakog trenutka za vrat da vam skoči Drakula lično, igra ima zdravu dozu humora i ne shvata se previše ozbiljno. To, naravno, nije za svakoga, ali nama se dopalo.
Najveća snaga Viktora Vranog je brza i prezabavna borba. Sve pršti od demonskih moći koji udaraju jako i obasjavaju igru neonskim bojama. Pored moći, tu su i oružija koja daju dosta dobar osjećaj snage prilikom napada, što inače umije da zafali ARPG-ovima. Najveći minus ovog zamalo hita je nedostatak takozvane riplejabilnosti. Odigraćete kampanju za maksimalno 15ak sati i onda ponovo zaboraviti na Viću.
Titan Quest
Ako se vratimo još malo u prošlost i zapitamo kako bi izgledao Diablo II klon da na njemu radi dio ljudi koji su radili Age of Empires dobili bismo Titan Quest. Ovaj naslov nas vraća u davno mitološko vreme sukoba između bogova i titana koji pokušavaju da se vrate na vrh lanca ishrane. Kroz tri čina kampanje, svaki dugačak desetak sati, po jedan u Grčkoj, Egiptu i Kini, borićemo se za čast Zevsa i ekipe. Ali, nije priča ono što je bitno, mada fino vozi. Bitno je što je igra izgledala super za 2006. godinu, a i dan danas izgleda pristojno. Bitno je da je akcija na nivou, a jeste.
Osim miljea, ono što odvaja Titan Quest od ostatka žanra je to što klase ne postoje u klasičnom smislu, ali kako levelujete tako povremeno dobijate po jedan mastery koji zapravo lika kog vodite prilagođava željenoj klasi. Dosta zanimljiv i lijepo izveden koncept. Jedino za šta se može reći da je fail u Titan Questu je što loot pada čudno – dešavaće vam se da vrlo rano dobijete oružije koje ćete moći da koristite tek satima kasnije, kao i da vas na pola igre zasipaju oklopi za tipa treći nivo. Titan Quest je kroz godine doživeo reizdanja kako za PC tako i za konzole i uvijek prolazio prilično dobro.
Hades
Mogli bismo da ostanemo još malo u grčkoj mitologiji, ali da donekle promenimo žanr. Hades je mnogo više roguelike, nego akcioni RPG, no kako je i inspiracija za Diabla potekla iz ASCII rRoguelike igara, smatramo ih više nego dovoljno srodnim. Ovaj hit iz 2020. godine je četvrta u nizu igara iz studija Supergiant, posle Bastiona, Transistora i Pyera, koji su sve bili hitovi obeležni odličnom pričom, grafikom i muzikom, ali sa nešto slabijim sistemom borbe. Hades je to promenio iz korena i sjajnim izborom oružija i mehanikom njihovog korišćenja, kao i kretanjem glavnog lika, se apsolutno proslavio.
Igrajući Hades poginućete bezbroj puta, ali to je dobra stvar. Svaki put kada vaš lik izgubi život moći će da zaradi neki upgrade, pre nego što se ponovo zaputi u avanturu. A i tokom avanture postoji bezbroj načina da se unapredite Zagreusa, glavnog lika, učinite boljim. Za razliku od većine mutavih protagonista Zagreus ne zatvara usta, ali ima zaista dobar smisao za humor i generalno je dosta zanimljiv lik koji svojim karakterom čini Hades jednom od igara za svaku preporuku.
Last Epoch
Vrijeme je da dođemo i do aktuelnih igara. Last Epoch je na Steamu u early accessu još od 2019. godine, ali je prošlog mjeseca dobio veliki update u kom je dodat multiplayer za grupe do četiri igrača. Da se razumijemo, i do tada je ovaj naslov bio vrlo igriv i pružao je ARPG fanovima stotine sati zabave. Jako dobra grafika, odlična atmosfera i interesantne klase koje se na dvadesetom nivou dalje granaju, kao i jedan od najboljih skill sistema u žanru čine Last Epoch vrijednim pažnje. Ono što za sada nije potpuno epohalno je endgame, na kom se još uvek radi.
Uskoro se očekuje update na verziju 1.0 i izlazak iz early accessa koji bi trebalo ovu igru da potpuno predstave široj igračkoj publici i odrede njeno mesto u istoriji žanra. Za sada igra obećava, a nije ni preskupa. Svakako ih treba pohvaliti i za hrabrost, pošto će se ove godine u fullu suprotastaviti kako Diablu IV, tako i sljedećem hitu o kom pričamo.
Path of Exile
Diablo III je u prvim danima, pa čak i mjesecima imao razočaravajuće momente, a mnogi fanovi serijala ga nikad nisu smatrali pravim nastavkom legendarne dvojke. Dobar dio tih fanova je utehu pronašao u Path of Exileu koji je pružao sve ono što se od ARPG igre očekuje, imao je grafiku i atmosferu koje zaista podsjećaju na nešto što je nastavak drugog Diabla, a imao je i neprevaziđen skill tree. I dan danas, kada se bližimo desetogodišnjici postojanja ove igre, način na koji se biraju i unapređuju vještine lika kog vodite u PoE je predivno kompleksan. Osim ako vam je prekompleksan i ne pomaže čak ni ugrađeni search bar.
Za deset godina Path of Exile je doživio 31 ekspanziju koje su upeglale sve što se može zamisliti, proširile sisteme i mehanike, a i donele ogromnu količinu sadržaja i možda i najbogatiji endgame koji neki ARPG trenutno ima. Najnovija ekspanzija – Crucible je izašla prije par nedjelja, a najavljen je i PoE2, nastavak priče sa novim mehanikama i skill sistemom. Path of Exile 2 će raditi iz istog launchera i zadržati sve što je dosada izgrađeno u PoE. Više o tom nastavku ćemo konačno saznati u julu – pre svega datum kad će početi beta.
Dakle, ove godine doživljavamo pravu poplavu sjajnih Action-RPG sadržaja i već se pitamo kada ćemo naći vremena da odigramo sve što će, pored Diabla IV, biti vrijedno igranja?!
