Početak igre vam daje opciju da odaberete početni scenario u zavisnosti od toga koji od osam ponuđenih datuma odaberete. Radnja se odvija na heksadecimalnoj mapi koja pokriva veći deo Kine. Ukoliko poželite da iskusite što veći deo sukoba predlažem da uskočite u 184. godinu, tokom takozvane pobune žutog turbana. U slučaju da ste već čuli tu priču i želite nešto što je bitno drugačije, možete preuzeti komandu 227. godine kada je većina početnih igrača romana mrtva i titularna Tri kraljevstva treba ostvojiti u napetoj borbi.
Moj omiljeni dodatak je scenario „šta ako“ koji predstavlja hipotetičku borbu za sukcesiju između klana glavnog manipulatora Cao Cao, koji razbija jednu od najmoćnijih frakcija. Neki od ranijih početaka činili su se malo nerazvijeno ali sam uživao u prilici da pokupim nit priče na ključnim prekretnicama, poput formiranja koalicije protiv velikog Dong Zhuo-a i ključne bitke kod Guandua.
.jpg)
Način na koji je svaka provincija podeljena na male hekse koji se mogu pojedinačno zarobiti je više nego interesantna. Na primer, možete prekinuti linije za snabdevanje neprijatelja čak i na njihovoj teritoriji tako što ćete poslati malu, okretnu jedinicu da uhvati hekse između njihovog najbližeg grada i njihove glavne vojske, čineći protivničku vosjku gladnom i ranjivom. Moguće je i postaviti manje strukture poput tornjeva sa strelicama i zamke za jame kako bi se dobila prednost na bojnom polju.
Ali bitke su uglavnom dosadne. Vi imate određenu kontrolu nad raznim vrstama vojski koje sprovodite tako što birate između desetina komandanata, formacija i taktika. Ali kada se vojske sretnu na bojnom polju, sve je izvan vaših ruku i pomalo je teško pratiti. Likovi će automatski koristiti svoje posebne sposobnosti, što može preokrenuti tok bitke, posebno kada imate dve ili više vojski predvođene generalima s jakom vezom koji se bore zajedno. Čak i jedan-na-jedan dvoboji u osnovi uključuju gledanje filmske slike dvojice momaka na konjima kako se udaraju dok jedan od njih ne ostane bez helta.
.jpg)
Upravljanje kraljevstvom vas neće baš oduševiti. Postoji niz ministarskih pozicija na nacionalnom nivou koje ispunjavaju sve one koji dodeljuju bonuse, kao i lokalni guverneri koji mogu povećati broj trupa koje dobijete i pomoći pasivnom zarobljavanju polja u oblastima u kojima već kontrolišete glavno naselje. Obično nisam osećao da pravim zanimljive kompromise u izgradnji svog dvora. Često postoji jasan najbolji kandidat za svako radno mesto, a zanimljive odluke su usledile samo kada nisam imao dovoljno službenika da popunim sve kancelarije i kada sam morao da odaberem kojem lokalitetu da dam prioritet.
Meniji su pomalo dosadni, bar dok ne naučite sva značenja. Lokalizacija na engleskom jeziku je prilično traljava, što može otežati pronalazak određenih osnovnih opcija i informacija. „Domaćinstvo“ nije odeljenje koje prodaje blendere, već podmeni za imenovanje lokalnih guvernera. Ovaj trend se prenosi kroz čitav korisnički interfejs sa mnogim čudnim izborima reči koji dovode do zabune.I dijalog je glup na sličan način. "Dakle, jačanje je dobra stvar. Heh, moram ovo da zapamtim", mudro izjavljuje Liu Bei u ranoj misiji.
Nije dosadno osvajati Kinu u Romance of three Kingdoms XIV. Jednostavno je neodoljivo. Nedavno smo videli da je Total War toliko dobro predstavio ovu eru i nisam mogao da smislim ubedljiv razlog za igranje ovoga. Samo zagriženi obožavaoci franšize koji žele da vide specifične stavove o tim likovima koje Koei ima će verovatno ovde naći mnogo razloga za uzbuđenje.
Kako je ovo četrnaesti nastavak u serijalu, očekivao sam mnogo više.
