Priznajem, u mom srcu ima mjesta za mnogo igara, a posebno mjesto rezervisano je za retro naslove. Nevezano za žanr i činjenicu da li je stvarno u pitanju stara igra ili samo napravljena da tako izgleda, čim ugledam nešto slično – poželim da je zaigram.
Tu kao posebnu kategoriju svrstavam FPS žanr. Sve ono što podsjeća na klasični Doom ili nešto moderniji Hexen, kod mene odmah dobija šansu. A ako vas podrobnije zanima kako to izgleda, pogledajte samo godinu dana unazad, na moju recenziju reizdanja legendarne igre Exhumed i sve će vam biti jasno.
Naravno, Prodeus je jedna takva igra ali spada u kategoriju novijih naslova koji su napravljeni da izgledaju kao mješavina moderne tehnologije i stare grafike. Šta to znači? Pa recimo da biste na osnovu slike igre rekli da je u pitanju starija igra, ali kada sve vidite u pokretu dok efekti pršte i simulacija fizike divlja, bude vam jasno da tako nešto ipak nije bilo moguće izvesti na starijim platformama.
Ova igra vas u Doom fazonu stavlja u ulogu vojnika koji se bori protiv demonskih sila, ali da budem iskren priču nijesam najbolje ukačio jer mi je u paketu brze i zabavne akcije, bila apsolutno najmanje bitan faktor. Dovoljno je znati da ste u čizmama jako brzog i vještog komandosa koji neće stati dok sve sablasne, paklene kreature ne budu nepomično ukrašavale put kojim je prošao.
Na raspolaganju imate širok dijapazon naoružanja koje dobrim dijelom ima i dva režima pucanja, a prolaziti kroz horde monstruma koji pod olujom vašeg olova obavezno eksplodiraju u crveni vatromet, zadovoljiće i najzahtjevnije ljubitelje interaktivnog krvoprolića. Naravno ovo podrazumjeva isključivo sve one prepoznatljive brze elemente starijih FPS naslova – igrač ili trči ili trči još brže, često skakanje je poželjno a čučanje nepostojeće.
Nivoi su ispunjeni ne samo protivnicima već i tajnama za čije pronalaženje često morate u nivou provesti bar duplo više vremena nego kada biste ga jednostavno, bez razmišljanja prelazili. A kako sam veliki ljubitelj skrivenih lokacija u video igrama, ovo smatram odličnim bonusom.
Vizuelno, igra predstavlja najveći rebus. Na Switch platformi nudi nekolicinu opcija koje se tiču izražajnosti piksela ali i efekata senki. Mada kako god da naštelujete podešavanja, igra će biti izuzetno kockasta, kao da se igrate na monitoru iz 1994. godine. Ovo je najviše čudno kada se igra uporedi sa izdanjima za snažnije platforme gdje sve izgleda neuporedivo oštrije, kao da je sasvim drugi naslov u pitanju.
Tako recimo Switch varijanta protivnike prezentuje na takav način da izgledaju kao sprajtovi načinjeni od 3D modela kojima je spuštena rezolucija, a zatim su uslikani iz nekolicine uglova koji se menjaju u zavisnosti od perspektive igrača. Vrlo konfuzan detalj koji nikako ne bi postojao u prošlosti, što ponovo cijelo iskustvo evidentno izdvaja kao mješavinu moderne tehnologije i stare grafike.
Ukratko, gejmplej je poprilično zabavan. Brza akcija i pregršt protivnika za tamaniti kontrolama koje su mogle biti za nijansu bolje ali opet sasvim zadovoljavaju. A osim singlplejer kampanje, igra posjeduje i nekoliko multiplejer režima. Osim okršaja protiv drugih igrača, prisutna je i kooperativna komponenta koju u trenutku pisanja ovog teksta nisam mogao da isprobam, ali na papiru djeluje zabavno. No, multiplejer nije moguće iskusiti na jednoj konzoli, tako da računajte da će vam za društvo trebati više sistema i onlajn pretplata.
Sigurno najzanimljiviji element multiplejera, bila mi je mogućnost dizajniranja mapa. Budite spremni da naletite i na mnogobrojne replike nivoa iz drugih igara, koje talentovana igračka zajednica vazda nesebično deli sa drugim igračima.
Kada se sve uzme u obzir, Prodeus na Switch platformi predstavlja solidno iskustvo za ljubitelje retro-modernih igara. Mutniji prikaz u odnosu na snažnije platforme kao i pad frejmrejta u zavisnosti od situacije i podešavanja, nijesu retro iskustvo za kakvim se obično traga. Ali ukoliko želite da zaigrate nešto u prepoznatljivom fazonu koji su decenijama ranije izgradile kultne franšize, Prodeus je bez sumnje vrlo dobar izbor.
