Evo recenzije jedne nove Nintendo Switch igre.
Mnogo pre Stardew Valley-a, pre ralističnih Farming Simulatora koji uveseljavaju milione nemaca i poljaka svake godine, kao i užasa poznatog kao FarmVille, jedna igra pionirski je uvela poljoprivredu i stočarstvo u gaming. Bio je to naravno legendarni Harvest Moon sa Super Nintenda. Nakon uspeha ovog, i tada alternativnog naslova, hibrida JRPG-a i simulacije farme, usledela je čitava franšiza koja je posle nekog vremena našla put i do sistema koji nemaju natpis Nintendo na sebi.
Preko brojnih nastavaka koji su donosli nove priče i male varijacije u serijal, premisa je uvek bila slična - glavni lik bi u nasledstvo dobio farmu od pokojnog dede koju bi trebalo da obnovi usput stvarajući sebi novi život u seoskoj zajednici. Ne mogu da kažem da su Harvest Moon igre bile visokobudžetni spektakl uvek, ali imale su dušu. Harvest Moon je najčešće vezivan pre svega za portable sisteme, moj favorit je recimo bio spinoff sa PSP-a u koji sam skucao sigurno preko 100 sati, ali sada u ovim vremenima kada je Switch najpopularniji sistem na svetu, i posle fenomenalnog uspeha Animal Crossinga, bilo je za očekivati da će originalni farming sim pored dolaska na ostale sisteme napraviti i comeback na Nintendo.
Harvest Moon: One World donosi zaista finu novu ideju kako da se ovaj večni serijal osveži, bilo je i krajnje vreme da se koncept malo više promeni nakon skoro 25 godina sličnih igara. Ovog puta nema pokojnog dede i nema farme koja stiže kao nasledstvo, koncept One Worlda je da mehanike Harvest Moona nabaci kao pozadinu jedne akcione avanture u kojoj istražujete svet, i vašu portable farmu poput putujućeg cirkusa postavljate tamo gde vam padne šešir. Ideja je interesantna i skroz na mestu, međutim realizacija u skoro svakom aspektu igre je kamen spoticanja... više kao, kamenolom spoticanja.
Istaživanje sveta, i pet različitih gradova gde je moguće postaviti farmu kako priča napreduje, bi u teoriji trebalo da bude zabavno, ali bolno prazan generički svet i veoma plitke osnovne Harvest Moon mehanike čine da se osećamo kao da smo nazadovali u odnosu na neke od legendarnih nastavaka ove franšize iz prošlosti. Stvar donekle vadi postava interesantnih likova koja je skroz u duhu serijala, ali ni oni ne mogu da spasu igru koja deluje kao da su je fanovi Harvest Moona sklepali na Kickstarteru kao novi naslov sa PlayStation Portable.
Estetika sveta koji je uglavnom prazan i pun generičkih copy paste objekata bez ikakvih detalja, apsolutno isisava i poslednji gram duše koju bi ovakva igra trebalo da ima. Pored glavnih likova i domaćina / domaćica sa kojima možete da se venčate, ostali likovi su apsolutno generic do te mere da izgledaju isto i nemaju ni imena.
Svet One Worlda je zaboravio kako se farmuje pa da bi ste uopšte našli seme za setvu nećete moći samo da ušetate u prodavnicu i kupite džak, već ćete morati da lutate svetom svaki dan u potrazi za wispovima koji vam daju po jedno seme dnevno.
Mehanike da određene sorte uspevaju bolje u drugim krajevima sveta su interesantne, kao i uobičajene promene godišnjih doba, ali sve je i dalje jako isprazno. Samo farmovanje je okej, i ako niste igrali ništa slično ovog tipa u poslednje vreme možda i ima šansi da iznese igru za vas. Ipak kao neko ko je igrao i mnogo bolje naslove, pa i u samom Harvest Moon serijalu, moram da zaključim da je čak i taj aspekt igre fejlovao ovde.
