Čak i dobre igre mogu nekada da nas natjeraju da odskočimo sa stolice, opsujemo i možda čak i bacimo nešto. Čini se kao da se izdavači trude i namerno uporno rade neke stvari da bi nas nervirali.
Dobre igre mogu biti narativna remek-djela a njihova mehanika zadivljujuća na način na koji mi standardni igrači i samo ljudi možda ne možemo ni da zamislimo. Ali, kako smo već napisali, takođe ponavljaju neke zaista dosadne stvari. Hajde da malo pišemo o njima, ali ćemo prekočiti mikrotransakcije i ostale svakodnevno kritikovane stvari.
.jpg)
OBAVEZNA INTERNET KONEKCIJA
Pošto imam dosta godina, imam i dosta igara koje sam igrala na dobrom starom PC računaru koji nije mogao tada da ima konstantni internet. Živimo u modernim vremenima kada je internet dio života ali to ne znači da je baš toliko neophodno da bude konstanta u video igrama. Veze su sada pouzdanije (brže, jače, bolje) nego što su nekada bile ali i dalje ne bi trebalo da budu obaveza za igranje video igrica. Ovde ne raspravljam o pogodnostima digitalnih platformi koje podržavaju igre ali može se diskutovati o tome da se te naše igre vjerovatno nalaze na par platformi ili prodavnica igara, a meni je sve to mnogo preglednije na policama i u kutijama. Ono o čemu pričam često s prijateljima je frustracija zbog osjećaja da ne posjedujemo svoje igre. Igre koje se uklanjaju sa lista, vijesti o tome da će se platforme potpuno zatvoriti i obavezne internet veze koje nas tjeraju da budemo na mreži kako bisto igrali svoje igre za jednog igrača su frustrirajuće. Studiji se brane time da pokušavaju da se zaštitite od onih koji bi mogli da piratizuju igre uz pomoć DRM-a, ali na kraju dana,na kraju priče, to je svakako loše za potrošače.
NEDOSTATAK PODELE EKRANA
U (moja) dobra stara vremena su video igre za više igrača imale opciju za saradnju sa podeljenim ekranom, a sada nemaju i to mnogo smeta. Daleko od toga da želimo da zamjenimo onlajn multiplayer, ali je šteta što uprkos tome što se veličina i rezolucija ekrana poboljšavaju iz godine u godinu, većina igara je napustila kooperaciju sa podeljenim ekranom odavno. Ovo se nekako nadovezuje sa obaveznom internet konekcijom, jer je kooperacija sa podjeljenim ekranom fantastično rješenje za ljude koji žele da igraju igrice, ali nemaju internet vezu iz bilo kog razloga.
Možda će neko reći da je popularnost ove funkcije opala, ili možda postala manje neophodna sa povećanjem broja domaćinstava koja imaju konzolu, pošto onda svaki igrač ionako ima svoju, ali i dalje ima onih koji tvrde da nema ničeg boljeg od pravog igranja na podjeljenom ekranu sa prijateljima.
SPECIFIČNI POKRETAČI
OK, znamo da imamo rat konzola, pa je tu i rat studija ali na kraju svega kolateralna šteta su igrači koji nisu u mogućnosti da u isto vrijeme igraju igru bez obzira na platformu i prodavca. Ali, tu je još jedan problem jer prodavaci kao što su Steam, Ubisoft Connect, Epic Games, GOG, Microsoft Store, PlayStation Store ili EA imaju pokretače launcher specifične za izdavača. Tu su Larian Studios louncher, Battle.net, Rockstar Games, The Sims launcher, Paradox, Kalipso...
Ponekada su oni ok, kao u slučajevima dozvoljavaju upravljanje modovima ili DLC-om, ali oni su uglavnom samo smetnja. Može vam se desiti (a znam da se to dešava mnogima) da pokvarite nešto sa željom da onemogućite sekundarni pokretač na različite stepene efikasnosti. Čemu? Toliko je tekstova o tome koliko je recimo slučaj pokretača poput Lariana koji se pokreće putem Steam-a ili Epic pokretanja preko Steam-a, jer zapravo uzrokuje pojavljivanje grešaka u vašoj igri. Specifična lansiranja za jednog izdavača, jednu seriju ili igru su samo nepotrebna priča koja vas koči da igrate ostale svoje igre.
KOPIRANJE
Sigurno ste primjetili da kada jedna igra postigne uspjeh, odmah se pojavljuje čitava armija njenih klonova. Činjenica je da se igre rade zbog para a ne ljubavi ali da li je profit bitniji od dobre ideje? Ko ne reskira taj ne dobija ili ipak nešto zaradi u gejming industriji.
.jpg)
Izdavači, naročito veći, uglavnom nisu previše zainteresovani da se kockaju sa bilo čim što se možda neće pokazati komercijalno uspješnim. Poznata je priča o tome koliko se dvoumilo oko postavljanja Aloy kao glavnog protagoniste. Još je poznatije da je Baldur's gate pokopao sve one koji su tvrdili da su CRPG mrtvi neposredno prije nego što je igra izašla. Znate i sami, da ne navodim, izdavače koji vide da su igre finansijski uspješne i odlučuju da ih u suštini kloniraju, kopiraju ili ponovo skinu. Umjesto da troše svoje vrijeme i novac praveći nešto jedinstveno i inovativno neki pokušavaju da naprave sopstveni Fortnite, Pokemon ili GTA Online. Više inovativnosti a manje kopiranja! Gejming je mašta i zabava a ne kopiranje!
DNEVNI I VREMENSKI OGRANIČENI SADRŽAJI
Tokom korone smo igrali igre svakodnevno. Postoje i oni koji vole da posjete igru svakoga dana da dobiju neki dnevni bonus ili ograničeni sadržaj. Ali... da li je stvarno neophodno da se igrači teraju da posjećuju igru dan za danom? Tu već u potpunosti razumijem ljute roditelje.
Sve više igara uključuje sadržaj sa određenim nagradama koje možete dobiti samo ako ispunjavate dnevne i nedeljne novine i zadatke. Igre poput Assassin's Creed: Valhalla, PUBG, World of Warcraft, Fallout 76, Red Dead Redemption 2 Online, GTA online i stotine drugih naslova nude dosta dnevnih i nedeljnih zadataka, koji su nevjerovatno pametno dizajnirani tako da traže pravu količinu vremena i energije od vas u zamjenu za neku nagradu. Takođe, veoma su pametni i domišljati u namjeri da vam usade taj neki neralni strah od propuštanja, tako da imate osjećaj da morate da ih odradite u svakom intervalu. Ovo postaje posebno naporno i traumatično ukoliko propustite nešto, ako igrate igru za više igrača i svi vaši prijatelji rade ovo.
Šta vas najviše nervira u video igrama?
