Witcher franšiza ponovo je dospela u žižu javnosti krajem prošle godine, posle izlaska serije koja je privukla veliki broj novih obožavatelja. Video igre dobile su veliki broj novih igrača, a oni koji su ih već prešli, rado su ih odigrali ponovo.
Prodaja ovog serijala znatno je skočila i postavila CD Projekt Red kao jednog od vodećih izdavača video igara, baš neposredno pred izlazak njihovog dugo najavljivanog novog izdanja Cyberpunk 2077 koji još uvek čekamo.
U početku je Witcher bio još jedna pisana epska saga u moru sličnih sa malim brojem obožavatelja, uglavnom lokalnom nivou. Planetarna popularnost dočekala je ovaj serijal knjiga poljskog pisca Andreja Sapkovskog stekao tek izlaskom video igara, posebno trećeg dela Witcher III- The Wild Hunt 2015. godine.
Evo nekih zanimljivosti koje su ovu igru učinile posebnom i dovele je na legendarni nivo koji danas poseduje.
Neobični protagonista - Geralt od Rivije
Geralt nije vaš tipični vitez iz bajke. On nije na klasičnoj misiji da spasi svet i nije šampion bogova. On samo radi svoj posao. Nije ni srdačan ni previše plemenit. Ponekada je grub ali njegov suvi sarkazam i humor daju mu baš dovoljno šarma da nas zainteresuje. Po standardima epske fantastike nije ni previše lep. OK, igre i serija su ovo prilično ispravili ali definitivno nije tipičan princ iz bajke.
Izleda neobično, a i sam je razmišljao da svoju dugu belu kosu, za kojom mnogi uzdišu, ofarba ili skroz ošiša jer je zahvaljujući njoj postao previše poznat i zapažen kao legendarni Beli vuk. Skroman je i praktičan čovek.
Zanimljivo je i da je veoma dugo bio ubeđen da mu je ime Geralt dao Vesimir, njegov mentor, što zapravo nije tačno. Ima i specifično oružije. Dva mača i to gvozdeni za ljude a srebrni za čudovišta, tako kaže pravilo. Gvozdeni mač dobio je od Drijada Brokelona i ovaj mač je poseban jer je izrađen od zvezdanog metala, što je relativno čest narativ u delima epske fantastike. Njegov srebrni mač, kao i gvozdeni, ima interesantne rune na vilenjačkom jeziku za koje se veruje da ga osnažuju. Sam Geralt je voleo da izmišlja priče o svojim mačevima za narod i tako je nastala legenda da su ukleti i da ih samo Witcheri mogu koristiti.
Mnoge fascinira sam pojam Witchera i po čemu su to oni drugačiji od običnih ljudi. To nisu junaci koje svet obožava jer uništavaju sile mraka, nisu vitezovi, niti prinčevi, niti heroji naroda. Odbačeni su, neretko sami, ali i dalje brane svet ljudi bez pohvala i nagrada osim novca za preživljavanje.
Kroz igre otkrivamo mnoge interesantne detalje. Navedimo recimo da imaju usporeniji srčani ritam i da njihov dodir stvara žmarke. Jedno od zaista neobičnih učenja koje svaki Witcher prođe jeste poimanje straha kao nečeg normalnog i poželjnog. Strah je u redu jer stvara oprez i čini nas pažljivijim. Dobro je plašiti se ali strahu ne treba podleći. Ovaj narativ je jako dobra pouka i mnogo se razlikuje od tipičnih "glavni lik je junak bez mane i straha" stereotipa koji nam često donose jednolične i pomalo dosadne heroje.
Geraltov život obavijen je misterijom i sudbinom koja nas vuče da ga pratimo sve dalje i zajedno sa njim otkrivamo šta sledi. Daje nam priliku da kroz njega doživimo svet u kome se priča dešava. Svojim vrlinama i manama daje nam mogu'nost da se saživimo sa njim i izdvaja se od drugih prolaznih protagonista.
Zanimljiv je i sam put razvoja igre do trilogije koju znamo danas.
Witcher je zamalo bio RPG društvena igra. CD Projeket Red najpre je želeo da ovaj serijal obradi kao društvenu igru, odnosno pisani rolplej sistem, sličnu popularnim Dungeons and Dragons. Slična stvar je izašla u Poljskoj 2001. godine. Njihov popularni izdavač Mag objavio je " Witcher a game of imagination" koji nikada nije zaživeo u velikom svetlu. Ova igra imala je mnogo lokalnih obožavatelja te su u njenu čast 2007 objavili i kartašku igru kao propratni materijal prvom delu video igre. Bila je mnogo jednostavnija i manja nego danas popularni Gwent koji je izašao sa trećim delom sage The wild hunt.
Metropolis softver tim poznat po naslovu Painkiller jos 1996. godine planirao je da ekranizuje Witchera u formi video igre. Producent Adrian Hmeraš pisao je Sapkovskom i uspeo da dobije licencu i potpunu slobodu u kreiranju priče po vrlo povoljnoj ceni. Iako su iz Metroplis softvera želeli da pisca uključe u stvaranje igre on je odbio, što nije veliko iznenađenje. Za Sapkovskog kruže priče da je veoma voljan da proda svoje delo bilo kome ukoliko će za to biti dobro plaćen. Witcher u izvedbi Metropolis studija je bio planiran kao akciona igra za odrasle sa ozbiljnom tematikom i komplikovanim sistemom. Međutim, ovaj studio nije imao sredstava da odradi projekat kako je planirano te se od ideje odustalo. Na internetu se mogu pronaći pojedine demo slike ovog projekta.
Screenshot iz prve igre 1996. koja nikad nije ugledala svetlost dana - EuroGemer
Prva igra iz Witcher serijala objavljena je 2007. godine. Pre nego što je izašla prošla je kroz mnoge izmene. Prva ideja bila je da bude dodatak popularne igre Baldurs gate. CD Projekt Red je tada sarađivao sa kompanijom Interplay koja je krenula da se raspada i sada poznati studio je odlučio da iskoristi originalne ideje i napravi svoje delo sa licencom koju je imao na raspolaganju. Plan je tada bio da se igra iz prvog lica, gde igrač kreira sopstvenog Witcher lika, a da u određenim delovima igre upoznajemo Geralta. Tadašnji novi koordinator projekta, Ričard Hojnovski, odlučio je da se potpuno promeni ideja. Uz pomoć Bioware studija razvijena je nova metoda. Geralt je postao glavni lik, a sam Sapkovski je postao jedan od saradnika CDPR tima, da bismo konačno 2007 godine dobili Witchera kakvog danas poznajemo.
Glavna igra od početka je planirana kao igra za računar, međutim , posle uspeha njenog prvog dela CDPR tim je odlučio da razvije i verziju samo za konzole pod imenom Witcher:The rise of the white wolf. Igra bi imala sasvim drugačiji sistem komandi i tok igre, bolju grafiku i animaciju. Nažalost, zbog nesuglasica sa francuskim studiom koji je bio zadužen za ovu igru i rastuće ekonomske krize, projekat je 2009. godine morao biti otkazan.
Interesantno je i da autor serijala knjiga uopšte ne priznaje Witcher igre kao deo univerzuma koji je stvorio.
Radnja prve igre događa se pet godina posle završetka poslednje knjige Sage o Vešcu. Trebalo bi da predstavlja direktan nastavak priče. Međutim, Andrej Sapkovski više puta je izjavio kako on ne priznaje pojam medijske konvergencije i prenošenja jednog narativa kroz više medijskih žanrova i vrsta te stoga igre ne mogu biti priznati nastavak njegove pisane sage, kao ni bilo koji drugi dodatni sadržaj u vidu stripa, filma itd. Ukoliko Sapkovski nekada napiše nastavak, iako je istakao da to neće činiti, priča neće biti ona koju smo imali prilike da vidimo u igrama. Ko zna, možda će nam serija pružiti to zadovoljstvo u budućnosti.
Witcher je takođe i univerzum koji nas, zahvaljujući referencama, podseća na mnoga voljena dela epske fantastike ali i drugih žanrova popularne kulture. Možda ga baš to čini toliko posebnim.
U trećoj igri, The Wild Hunt koja je izašla 2015. godine kao omaž drugim franšizama, pisci iz CDPR tima ubacili su nekoliko momenata koje fanovi jasno prepoznaju. Neke od franšiza na koje se mogu videti jasne reference jesu Doktor Hu, Ratovi zvezda, Breaking Bad, Fallout, Starkraft i legendarni Skajrim " Strela u kolenu" kao i Gospodar prstenova gde patuljak Zoltan koji već podseća na Gimlija kaže poznatu rečenicu " Računaj na mene.... I moju sekiru!".
Pored popularnih franšiza, Witcher se pored slovenske mitologije na kojoj je baziran osvrće i na legende drugih mitologija koje divno upliće u priču. Tu je keltska legenda o princu Fialanu koja je deo kvesta sa Filipom Ajlhart kao i Jenerferin proročki san koji je u potpunosti inspirisan nordijskom legendu o bogu Odinu i drvetu mudrosti.
I za kraj, postoji fan teorija da je Witcher povezan sa igrom Cyberpunk2077. Iako još uvek zvanično nepotvrđena ova teorija sigurno doprinosi popularnosti oba naslova, evo o čemu je reč.
Priča koja prati jednu od glavnih junakinja Ciri odvela ju je na put kroz različite svetove i vremena. U jednoj sceni ona opisuje svoje avanture i daje nam prikaz futurističkog šarenog sveta gde ljudi imaju metal na glavi i koriste oružije sa daljine kao magiju ali drugačije. Čitav opis neodoljivo podseća na novu igru Cyberpunk 2077 koju nam takođe sprema CDPR. Da su fanovi gotovo sigurno u pravu govori činjenica da tim nije oduševljen kada dobije ovo pitanje na konvencijama i sličnim događajima i da prilično vešto izbegavaju da opovrgnu teoriju.
Da li ćemo videti Ciri u novoj igri?
Saznaćemo uskoro.
