Dobra vijest je da pandemija više nije udarna globalna tema, a loša što je njeno mjesto zauzeo rat u Ukrajini! Nadamo se da narednih 365 dana neće nastaviti po ovom zlokobnom trendu. U našem kutku svijeta, glavne muke su se svele na sve grđu ekološku krizu, kao i onu ekonomsku (koja je nažalost konstantna). Ukratko, ako ste se i 2022-ge odavali eskapizmu, ne budite prestrogi prema sebi.

Srećom, bilo je dosta toga da uposli prstiće i vijuge. Osim onih visokobudžetnih hitova koji su opravdali očekivanja, posebno su bile zanimljive igre koje su, iako ih krasi retro estetika svojstvena indie žanru, postigle ozbiljan uspjeh po svim mjerilima. Evo deset igara koje su, ako nas pitate, obilježile 2022. godinu:

10. Warhammer 40,000: Tacticus (Phone Zone)

Mobilna igra na Top 10 listi? Pa ovi iz SK su pukli s mozgom.... Možda, ali to ne umanjuje činjenicu da je WH40k Tacticus vrhunska igra. Istina, radi se o mobilnom timesinku sa gomilom mikrotransakcija, ali, sa druge strane, u pitanju je taktički masterpis iskusnog studija Snowprint sa veličanstvenom audio-vizuelnom prezentacijom famoznog grimdark okruženja.

9. Slime Rancher 2 (Early Access)

Privući simpatičim konceptom, šarenim okruženjem i repetitivnom mehanikom još uvijek zelenog, energičnog, radoznalog igrača jednocifrenog broja godina i nije naročit poduhvat. Međutim, da igra ovih karakteristika oduševi matoru ravnodušnu drtinu koja je opisuje po zadatku, sasvim je druga priča. Nastavku Sluzara to je pošlo za rukom. Veseo je, izazovan i prokleto ogroman. Samim tim, i veoma zarazan.

8. Marvel’s Midnight Suns (ocena: 86)

Na prvobitnu najavu još jedne Marvelove igre bili smo skeptični. Svojevremeno su nas oni Avengersi smorili, a opet, Guardiansi behu odlični. Srećom, Midnight Suns idu u grupu sa ovim drugim. Od studija koji potpisuje XCOM, očekivao se njegov klon, a isporučena je zaista jedinstvena mehanika, koja miješa deckbuilder i poteznu strategiju. Poseban šmek daju pojedini protagonisti (Blade, Ghost Rider, Morbius...) herojske družine koji ne spadaju u, već odavno izlizanu, „prvu ligu” Marvelovih pulena.

7. Victoria 3 (ocena: 85)

Zdrav čovjek prošle godine imao je hiljadu želja, a geo-politički zaluđenik samo jednu – da konačno izađe Victoria 3, taj predugoočekivani djelić Europe Universalis slagalice. To se jesenas uistinu i dogodilo, te smo dobili priliku da krojimo istoriju Starog kontinenta u periodu od 1836. do 1936. godine. Nešto je u odnosu na prethodnika usložnjeno, nešto pojednostavljeno, a epilog bješe veoma pozitivan.

6. Stray (ocena: 81)

Mačkari su posebna sorta Homo Sapiensa, spremna da na umilni zov svojeglavog krznenog zlopamtila u potpunosti zaboravi svoju zasluženu poziciju dominantne vrste na Zemlji. Upravo ta ciljna grupa bila je na umu ekipi iz BlueTwelve studija, kada je pravila Stray. U ovoj akcionoj avanturi ste mačka koja vitla po nekoj post-apokaliptičnoj varoši, čiji su stanovnici humanoidni roboti. Originalna zamisao i upečatljiva estetika jako su joj dobro poslužile, te nije bilo zbora da će dobro proći i kod kritike i kod publike.

5. God of War Ragnarök (ocena: 92)

Jedino teže od pravljenja vrhunske igre je pravljenje nastavka koji će prethodnika biti dostojan. Ragnarök se na svojoj matičnoj konzoli zavrtio u novembru i malo je reći, nije razočarao. Nastavio je istom utabanom stazom, koju je doduše opasno proširio. Svjetovi kojima Kratos i njegov sin Atreus hode znatno su prostraniji i vizuelno raznovrsniji u odnosu na prvi dio. Makljanje je takođe unaprijeđeno, dok je snažna naracija o borbi protiv nordijskih bogova ostala na nivou. Kako nam je drago što su se iz Sonyja opametili, pa rješili da prestanu sa ignorisanjem PC-a. Da, moraćemo da se strpimo, ali bolje i to nego da master rasa propusti ovakva blaga.

4. Return to Monkey Island (ocena: 85)

Možda na mladima svijet ostaje, ali bez starca nema udarca! Ron Gilbert, ko-tvorac legendarne avanture iz 90-tih povampirio se kako bi nas, nakon deceniju i kusur, vratio na Majmunsko ostrvo. Pojedinim članovima redakcije, na prvu loptu, dizajn nije bio privlačan. Ali, kada se podvukla crta... ipak je grafika u ovom serijalu vazda u odnosu na genijalnu i duhovitu priču bila u drugom planu. Napredak tehnologije, odgovoran je za jasan i ispeglan interfejs koji, dok učestvujemo u dogodovštinama Gajbraša Tripvuda, radi k’o sat. Nostalgija je učinila svoje, pa je lako previdjeti koliko su neprecizne kontrole svojevremeno nervirale.

3. Teenage Mutant Ninja Turtles: Shredder’s Revenge (ocena: 85)

Prije par ljeta, obradovao nas je Streets of Rage 4. Bio je to glasnik tihog povratka jednog od najgotivnijih žanrova – beat’em up tabačina. Istina, nije uslijedila neka poplava sličnih naslova, ali sve što se pojavilo uglavnom je valjalo (npr. Asterix & Obelix: Slap Them All!). Na oduševljenje poklonika ovakvih igara, nakon Streetsa, studio Dotemu dohvatio se još jedne vremešne franšize – Nindža kornjača. Sekačeva osveta (nikako Šreder, jer je to ime onog drugog, stvarnog zlikovca), u potpunosti je verna svojim pikselizovanim korenima, te izgleda kao da je iz 90 i neke. Kooperativno može da pegla do šest igrača, a u ponudi likova su, osim četiri kornjače, i Ejpril i Splinter. Igra je mogla biti malo duža, ali koga briga, prokleto kida!

2. Vampire Survivors (ocena: 78)

Ovu igru smo najpijre hvalili u Prvim utiscima, zatim u punom opisu kada je napustila svoju Early Access fazu, da bi vas nanovo njom gnjavili u aktuelnom Januarskom broju, jer je u međuvremenu izašla i njena mobilna (besplatna) verzija. Iako bi svojom formom i skromnim gabaritima trebalo da pripadne onoj „ispod radara” listi,Vampire Survivors, koji je za godinu dana, od jedva stotinak, dogurao do preko pet miliona igrača, sve je samo ne anoniman. Svoj astronomski uspeh, igra duguje krajnje jednostavnom koceptu. Usamljeni heroj u sredini mape i sve brojnije nadolazeće karakondžule koje mora da izbjegava dok ih tamani automatski izvođenim napadima. Ovo do bola zarazno čudo ždere sate k’o debeli pijanac pljeskavicu u tri ujutru!

1. Elden Ring (ocena: 90)

Zar je bilo dileme? U stvari, bilo je. Pošto se ipak radi o, koliko god on bio dobar, ustaljenom Dark Souls receptu, predloženo je da, makar trolovanja radi, prve dve igre sa ove liste zamjene pozicije. No, jedan zagriženi urednik bio je izričit, te je ostatak kolektiva, radi mira u redakciji, popustio. Na Elden Ring se dugo čekalo, a kada se u februaru pojavio, hype nije prestajao. Do dana današnjeg nema viđenijeg stranog gejmerskog portala da bar 2-3 puta nedjeljno ne objavi bar po neki tekst vezan za taktiku, skinove, interesantne modove ili nešto drugo vezano za igru koja je izašla prije devet mjeseci! Svi ostali AAA naslovi nisu imali nikakve šanse. U odnosu na Elden, sve, pa čak i God of War, djeluje prolazno i nebitno.