Kada bi Bog mogao da zaustavi Mjesec, da ova noć i tvoja ljepota traju zauvjek.“, reče jednom prilikom Hit Ledžer u filmu „Priča o vitezu“, pokušavajući da osvoji svoju dragu. Iskoristiću njegovu rečenicu… „O Bože, zaustavi februar, da vremena imam u miru preći sve Fire Emblem igre.“ Pedeset i više sati po igri u preko petnaest naslova?! Ja bih dragi čitaoci rekao da slobodno vrijeme u vidu ptice dodo – polako izumire.
Na stranu duge igre, ali dobrih naslova je tako mnogo da kad „naleti“ jedan kvalitetnog kalibra Fire Emblem serijala, bukvalno čoveku dođe da spava otkriven, ne bi li otvorio dovoljno dugo bolovanje da se ljudski i kako dolikuje posveti igri. Dobro, dosta kuknjave.
Sa Fire Emblem igrama se nismo sretali gotovo četiri godine, od poslednjeg „Three Houses“ izdanja. Bila je to izuzetno kvalitetna igra, što nije ni bilo iznenađenje s obzirom da lično nikad nisam zaigrao lošu Fire Emblem igru. Pa tako i ova koja je pred nama, odmah znajte da je očekivano odlična.
Ako uporedim ovu igru sa prethodnom, rekao bih i da je bolja i da je lošija, pa sve zajedno – podjednako dobra. Ukoliko ste voljeli prethodnu, sve su šanse da ćete jednako uživati. Ali kako je igra u odnosu na prethodnika, na nekim poljima napredovala a na nekim pojednostavljena, postoji šansa i da ćete imati znatno drugačije iskustvo.
Fire Emblem Engage se na neki način vraća korenima franšize, pa više baca fokus na kvalitetne strateške okršaje pune mogućnosti. Tako se ovde ponovo srećemo sa mehanikom gde svaka vrsta oružja ima prednost nad nekim drugim, što produbljuje način na koji ćete igru igrati. Korišćenjem pažljivog planiranja, ne samo da je moguće steći bonus već i potpuno ošamutiti protivnika, kako ovaj ne bi ni imao priliku za kontranapad.
Čini se da su i nivoi doživjeli nekolicinu unaprijeđenja po pitanju korišćenja pejzaža u korist strateške prednosti, ali kako je prošlo mnogo vremena od mog posljednjeg Fire Emblem iskustva, ovo je možda i moja čista uobrazilja. No, kao i da je važno kako je bilo, ako je sada zaista odlično.
Zaštitni znak igre, predstavlja „Engage“ mehanika iz podnaslova igre i tiče se udruživanja snaga sa nekim od najpoznatijih heroja iz prethodnih igara. Ovo i jeste trenutak kada mi se rodila silna želja da imam više vremena i pređem sve prethodne naslove, ali uzevši u obzir da je prezentacija svih ovih karaktera odrađena na izuzetnom nivou, mogu slobodno reći da igrači koji nisu pretjerano dobro upoznati sa istorijom serijala, neće mnogo propuštati.
Protagonista igre Alear, božanski je zmaj koji koristeći magično prstenja može u pomoć da pozove heroje ranijih naslova. Ovo ne znači samo da će statistike doživjeti ojačanje, već ćete dobiti i pristup snažnim vještinama koje lako mogu da promjene tok borbe. A kroz duboki sistem personalizovanja i štelovanja karakteristika, ove bonuse ćete moći da menjate i unaprijeđujete.
Istraživanje centralne oblasti iz trećeg lica, zadržano je iz prethodne igre ali na nešto manjem nivou. Ovo podrazumijeva i nešto manje aktivnosti sa drugim karakterima, ali budite sigurni da vam ničega neće manjkati. Čak mi djeluje i da se stvari odvijaju mnogo brže nego inače, kada su u pitanju dešavanja između misija i razvijanja odnosa između likova.
A kada uzmemo u obzir činjenicu da je naspram mnogih prethodnih naslova, priča ovde spuštena na onaj jednostavan a zabavan nivo, meni lično ova igra godi više nego većina ranijih. Drevni junak koji se budi iz hiljadugodišnjeg sna kako bi ujedinio narod u borbi protiv iskonskog zla – pa da li ovako bazični epski recept ikako može da omane?
Vizuelno, igra u tehničkom smislu predstavlja dobar pomak u odnosu na Three Houses. Boje su živopisnije, detalji brojniji, modeli jasniji a animacije bombastičnije. Sve nekako i više deluje kao da pripada jednom anime univerzumu, što je nešto što ja uvijek pozdravljam.
Jedino što mi se nikako ne dopada, jeste generalni stil po pitanju dizajna. Kao najsnažniji primer, na čelu stoji izgled protagoniste. I pored toga što bih rekao da bi mu poslužilo da promjeni stilistu, odabir boja koje ga karakterišu je za mene potpuni promašaj. Crveno-plava kosa u pramenovima, kao hrpa Nintendo Switch Joy-konova na gomili? Razumio bih da je ovaj lik krenuo u lov na detliće, pa dao sve od sebe da se tako kamuflira, ali… Ne, nikako nisam mogao da se naviknem na ovaj smjeli odabir u dizajnu.
Na svu sreću i protagonista kao i svi ostali likovi, imaju mnogo karaktera i duha i lako se pamte. A svemu doprinosi činjenica da igra obiluje glasovnom glumom što bi, ako mene pitate, trebalo uvijek cijeniti.
Za prelazak igre je potrebno oko pedeset dragocjenih, teškom mukom izdvojenih sati i to ukoliko se striktno držite priče i igrate na nešto nižoj težini. A mogućnost da se isključi trajni gubitak u borbi palih likova, bez obzira na odabranu težinu, nešto je na čemu sam uvek zahvalan kada su novije Fire Emblem igre u pitanju. Restartovanje borbi samo jer vam je poginuo neki od omiljenih likova, više je postalo demode. Naravno, šalim se. To je već apsolutno stvar ukusa.
Možda me sjećanje ne služi uvek najbolje, ali ne sjećam se baš da je neka Fire Emblem igra imala multiplejer komponentu. I za divno čudo, Engage posjeduje veoma interesantan režim za onlajn igranje. Ovdje ćete mačeve ukrstiti sa drugim igračima kroz nekoliko multiplejer varijanti od kojih jedna uključuje kreiranje nivoa na svojoj polovini mape kako biste stekli stratešku prednost protiv tima protivničkog igrača, nad kojim kontrolu ima kompjuter.
Prisutna je i svojevrsna kooperativna varijanta, gdje igrači na smjenu po dva poteza kontrolišu armiju. S obzirom da nije u pitanju „aktivna“ vrsta gejmpleja koja zahteva istovremeno učešće dva igrača, mislim da se Fire Emblem receptura odlično pronalazi na polju multiplejera. Gotovo kao onlajn šah.
Važno je napomenuti i da igra obiluje kvalitetnom muzikom i mnogim prepoznatljivim temama iz prethodnih igara koje sa sobom donose junaci iz svake od njih. A zahvaljujući celoj audio podlozi, neki momenti zaista dolaze do izražaja pa se čak i razvijaju do epskih razmjera.
Fire Emblem Engage jeste očekivano odlična igra. Pa iako donosi dosta izmjena u odnosu na prethodne naslove, za svaki korak koji možda ne ide u smjeru koji vam se dopada, sigurno pravi jedan baš u onom koji priželjkujete. Kao i svaki naslov serijala do sada, igra je koju moram srdačno da preporučim, naročito ukoliko ste ljubitelj strateških RPG igara, želite to da postanete, ili ste prosto blagosloveni tom najplemenitijom valutom ljudskog života – vremenom za sebe.
Na ovakve igre i vredi ga malo odvojiti.
Više recenzija na www.Play.co.rs
