Sve je krenulo od Prince of Persia The Sands of Time. Ova inovativna akciona avantura je potpuno obrnula žanr naglavačke i fanovi su tražili još. Dva nastavka i jedan spinoff nijesu bili dovoljni. Ubisoft je zatim krenuo da radi na nastavku, ali je potpuno odustao. Ovu ”radnu verziju” je na poslijetku pretvorio u Assassin’s Creed i tako se rodila nova franšiza.
Prvi AC je imao mnoštvo inovacija ali je igra bila repetativna i kratka, što je bilo okej za početak. Onda su čuveni nastavci sa Ezio Auditore utanačili AC serijal u kult video igara i naravno da je Ubisoft krenuo da izbacuje po jednu igru godišnje. Formula je svake godina bila malo bolja, ali se nije mnogo razlikovala od prethodnika, pa su izbacili AC Origins koji je opet promjenio pristup žanru i prešao iz čiste akcije u akcioni RPG. Od tada, Odissey i Valhalla su bile defacto AC igre koje su bile prevelike, preobimne i predugačke. Ubisoft je htio da od Valhalle napravi live service igru što im je očigledno uspjelo u nekom momentu, ali se osjetilo da su malo ”iscrpeli” ovu franšizu. I evo, posle tri godine pauze, imamo novi Assassin’s Creed zvani Mirage i mogu da kažem da su se baš vratili korenima onoga što čini ovaj serijal, možda čak i previše.
Assassin’s Creed Mirage je zapravo trebalo da bude DLC za Valhallu ali su rješili da ga pretvore u samostalnu igru. Ova odluka mi se dosta dopala jer stvarno nijesam želio da ponovo palim Valhallu. I dalje me hvata panika samo kada pomislim na sve što treba (ne „može“, nego „treba”) da se radi u igri. Veliki sam fan serijala, toliko da imam sva collector izdanja zaključno sa Black Flag. Zbog toga sam uvijek osjećao dodatnu gorčinu u ustima, kada bih pomislio da mi se neki dio ovog serijala ne dopada, kao što je Valhalla (mada je i Odiseja odmah iza). Srećom, Ubisoft je spustio loptu, budžet i ambicije, a mi fanovi smo dobili novi-stari AC u vidu Mirage-a.
Priča prati lopova Basima, asasina koji se pojavljuje u Valhalli i trenira Eivora. U igri ćete saznati kako se Basim pridružio bratstvu i kako je jedan sitan lopov postao kompetentan ubica. Priča se opet vrti oko tajne organizacije, artefaktima Raja i naravno izdaje. Nažalost, priča je mnogo slaba i pogotovo loše ispričana, što je prava šteta. Razvoj priče je izuzetno spor i pun filera što vas kompletno izbaci iz globalne radnje igre. Ovo je radila i Valhalla i ne kapiram zašto Ubisoft i dalje ima ovaj pristup priči. Ono što je krasilo cijeli serijal jeste susret sa poznatim istorijskim ličnostima i njihovo mješanje u misterije asasina i njihovih rivala. U Mirage, nažalost, toga nema. Ili barem ja nisam prepoznao nijednu bitniju osobu koja ima veći uticaj na priču. Likovi koji se pojavljuju u igri su dosta jednodimenzionalni i bez karaktera. Sem par izuzetaka, uglavnom nikoga nećete zapamtiti i niko neće ostaviti poseban utisak.
Cijela igra se dešava u Bagdadu i njegovom okruženju. Sem par specifičnih lokacija, većinu vremena ćete provoditi u gradu koji je velik i gust, što je karakteristika koja krasi stare AC igre. Bagdad je izuzetno pametno dizajniran, a da ne spominjem da ima pregršt detalja i ljudi koji čine Bagdad živim. Krovova ima pregršt kao i visokih lokacija za skakanje i skrivanje. Parkur sistem je nažalost dosta unazađen iz meni nepoznatog razloga. Basim se često glavio na mjestima gdje nije trebalo ili nije htio da ide gdje ja želim. Tranzicije između animacija su jako grube i repetativne što mi je jako čudno s obzirom da su u AC Unity odradili daleko bolji posao. AC Unity je imao fluidnost i gracioznost, dok je Mirage jako ukočen što se parkura tiče.
Ono što je krasilo ranije AC igre je stealth i ubistva iz sjenki. To je vremenom nestalo počevši od Origins i drago mi je da kažem da ste u Mirage ponovo pravi asasin – ubistva tajnim bodežima ovoga puta rade. Stealth je i dalje bazičan, ali je vjeran starim igrama. Zviždanje, bacanje bodeža za skretanje pažnje je i dalje tu, ali ćete morati fizički da se krijete kako znate i umijete – nema dodatnih stealth mehanika tako da ćete morati pametno da isplanirate svoj sljedeći potez. Ono što mi se ne dopada jesu animacije ubistva, koje su vrlo skriptovane. Na primjer, ako sa leđa napadnete stražara koji sjedi, on će prije toga da ustane, pogleda vas i tek onda će ga Basim probosti. Umjesto da dobije nož u bubreg i da samo ostane na stolici, stražar ulazi u niz animacija koje su nepotrebne, traće vrijeme i ubijaju imerziju.
Ako se desi da vas uhvate, počinje klasičan combat koji je najlošiji u serijalu po mom mišljenju. Basim ima standardni napad i težak napad, dok neprijatelji imaju napad od koga možete da se odbranite mačem (zeleni) ili od koga morate da se sklonite (crveni). Dešavaće vam se, pogotovo u početku, da vas opkruži gomila neprijatelja, ali igra prosto ne zna kako da pristupi borbi u ovoj situaciji. Imate opciju da zaključate fokus na neprijatelja, ali ako vas onda napadne neko drugi, nećete moći da se odbranite. Kako dobijate skill poene, možete da otključate neke nove tipove napada, ali to dolazi mnogo kasnije i jako sporo. Na kraju se sve svodi na bazičnu borbu koja mi nije bila zabavna – uglavnom sam sve misije rješavao stealth-om, a tukao sam se samo gdje sam morao. U globalu mislim da Ubisoft nije posvetio dovoljno vremena i pažnje borbi koliko je posvetio stealth mehanikama.
AC Mirage je omaž serijalu, cover band, kineska kopija. Svako malo sam imao osjećaj da igram pravu staru AC igru pogotovo u momentima koji su klasični za serijal. Prilaz skrivenoj bazi je identičan kao u AC3, skidanje wanted postera i potplaćivanje govornika da vam se spusti wanted nivo je klasičan AC. Skrivanje u masi, uskakanje u kućice i pentranje po krovovima je i dalje tu, i dalje je dobro – ali nije dovoljno dobro. Tokom igranja sam svakako imao osmjeh na licu i često sam primjećivao momente, gde se vidi da su developeri igrali prethodne dijelove, ali sam i često vidio da developeri nijesu imali dovoljno iskustva ili resursa da Mirage pretvore u pravu AC igru. Mislim da je i Ubisoft svjestan ovoga, tako da cijena ove igre nije prevelika za ono što nudi.
Ako ste veliki fan Assassin’s Creed serijala, Mirage ne bi trebalo da propustite, barem zbog nostalgije, ali bih vam preporučio da sačekate neki jači popust bez obzira što se igra inicijalno ne prodaje po punoj cijeni.
Assassin’s Creed Mirage je dostupan za PS5, PS4, Xbox One, Xbox Series X/S, iOS i PC
Autor: Igor Totić
Više ovakvih recenzija na Play!Zine
