Nekada davno, kao i većina igrača iz 90-ih, bio sam veliki fan Oddworld igara. Bile su to stvarno posebne unikatne igre koje su ostavile ogroman utisak na svakoga ko ih je igrao. Sada upravo shvatam da je za mojih skromnih dvadeset godina bavljenja gaming novinarstvom ovo verovatno prvi put da pišem o Oddworldu. Mogao je da bude i neki bolji povod, ali šta je tu je.

Na Nintendo Switch konzolu, koja polako postaje arhiv svih mogućih igara iz gaming istorije sa najrazličitijih platformi, stigao je Oddworld: New 'n' Tasty. U pitanju je reizdanje igre iz 2014. godine koja je stigla na tada nove PlayStation 4 i Xbox One konzole kao potpuno iz početka napravljen sjajan rimejk prve Oddworld igre iz 1997. U međuvremenu, ovaj rimejk je stigao čak i na mobilne telefone. A zašto baš sada dolazi i na Switch, zaista nije ni bitno, možda da se gejmerimalo podsete Oddworlda pre izlaska prvog većeg nastavka posle dugo vremena. Isti nas očekuje na proleće 2021. ​

Za sve vas koji se prvi put susrećete sa ovim naslovom, igra se vrti oko Ejba zelenog stanovnika Oddworlda rase Mudokan koji je rob druge vrste vanzemaljaca, korporativnih overlordova sa tompusima u ustima. Oni su vlasnici RaptureFarmi za preradu mesa. Vrlo brzo Ejb otkriva da su on i njegovi sunarodnici Mudokani zapravo izvor tog mesa za prerađivanje, i zatim pokušava da pobegne i spasi što više svog naroda usput. Kritika kapitalizma, korporacija i svakakve druge skrivene političke pa i spiritualne poruke su poprilično relevantne danas isto kao što su bile i 1997. Baš tako je i unikatni vanzemaljski svet Oddworlda takođe čudan i impresivan kao i tada, posebno u ovom ulepšanom remaster izdanju.

Kada sam nedavno gledao jako dobar “From bedroom to Billions” dokumentarac o usponu PlayStation brenda, podsetio sam se priče kako je ova suluda igra nastala. Ekipa autora iz tada novoosnovanog Oddworld Inhabitants studija razlikovala se drastično od drugih razvojnih timova koji su obeležili prve godine PlayStation brenda. Ova ekipa nije bila sastavljena od programera entzijasta koji su prešli sa Amiga scene na programiranje za novu konzolu. Ovi ljudi su bili duboko u Hollywoodskoj priči i pre svega 3D animaciji, tako da im je i pristup igrama bio skroz drugačiji. U to vreme kada je glavna stvar bila guranje rane 3D poligonalne grafike na PlayStationu kroz Tomb Raidere, Wipeoute i Resident Evile, oni su rešili da iskoriste svoju ekspertizu u pravljenju prerenderovanih 3D animacija i modela, a da gameplay ostave na 2D ravni u stilu Flashback / Price of Percia izvođenja. Ideja je bila i da glavni heroj ne bude terminator koji čisti svoje protivnike oružjem, već apsolutno nemoćan lik koji će samo svojom veštinom snalaženja uspeti da nadmudri protivnike.​

Ukombinujte to sa unikatnim “game speak” sistemom za komunikaciju sa NPC-ovima, mogućnosti da zaposednete protivnike, kao i osmišljanjem čitavog originalnog univerzuma punog različitih vrsta i dubokog lora koji je trebao da posluži kao pozadina za mnoge druge igre u ovoj franšizi, i zaista smo imali nešto posebno. Pomoglo je naravno i to što su autori imali ogroman budžet da naprave nešto skoz na nivou tadašnjih 3D animiranih filmova, tako da se malo ko tada bunio kada je grafika bila u pitanju.

​

Kada se danas igra original bez CRT filtera ne izgleda više tako impresivno, statičke pozadine koje se menjaju kako se krećete nisu baš najsjajnije ostarile, pa smo zbog toga 2014. godine dobili rimejk koji je prvi put pozadine i likove preradio u prave 3D modele, i naravno zadržao originalno izvođenje samo bez sporih učitavanja sledećih ekrana. Nekima se ovaj rimejk nije svideo jer je malo promenio mračni vibe originala ali meni lično je bio sjajan podsetnik na nekada omiljenu PlayStation 1 igru, tako da sam ga prešao sa uživanjem kao jednu od prvih igara na PlayStationu 4.

E sada, nakon ove lekcije o istoriji, dolazimo do Switch porta iz 2020. godine koji je pred nama. Odmah mogu da kažem je veoma dobar. Potpuno je zasnovan na PlayStation 4 verziji i izgleda manje više isto, što je za Switch ogroman uspeh. Naravno, full 3D grafika sa lepim osvetljenjem na Switchu dolazi po ceni nešto nižeg frame rate-a što je jedina prava mana ove verzije. Postoje čak i grafičke opcije koje mogu da se pale i gase, kao blood efekat i još par filtera. Kada pogasite filtere igra zapravo radi brže u handheld modu. Ejbova prva odiseja nikako nije lagana igra, a ako niste igrali ništa sa sličnim izvođenjem biće potrebno malo vremena da uđete u foru. Olakšavajuća stvar u odnosu na original je postojanje quick save - brzog snimanja - koji bukvalno možete da napravite bilo kad.

Ovo reizdanje u suštini ne donosi ništa novo, ali srećom ništa ni nedostaje. Ukoliko se igrate samo na Switchu a nikada niste bili u prilici da odigrate Ejbovu prvu avanturu, evo prave prilike da iskusite ovaj klasik.

8/10