Tekst preuzet sa IGN Adria.
Mortal Kombat igre definitivno su obeležile jedno drugo vreme, počevši sa prvim nastavkom na arkadama koji se ranih 90tih izdvojio iz gomile generičke konkurencije, pre svega zahvaljujući ekstremnom nasilju, krvi i prebrutalnim Fatality potezima. Skandal koji je prvi Mortal Kombat napravio svojom brutalnošću uticao je i na uvođenje rating sistema u Americi, a i u ostatku sveta. I dok su se roditelji, nastavnici i mediji užasavali, pravili proteste i potpisivali peticije za ukidanje, mi smo kao klinci oduševljeno izvodili najužasnije poteze, učili napamet kombinacije za završnice i šifre, u vremenu pre Interneta. Usledelo je još par nastavaka, sve boljih i boljih a onda je serijal naizgled nestao, da bi se tek nedavno vratio korenima i skoro dostigao staru slavu. Šta se tu tačno desilo, prisetićemo se u ovom istorijatu. Pa da krenemo na put od samog početka.
Nastanak legende
Skoro je neverovatan podatak da je na prvoj igri originalno radilo samo četvoro ljudi. Tako nešto bi danas nazvali indie projektom ali ipak bila je to ozbiljna ekipa unutar Midway Games koja je spremala tada neimenovani borilački naslov za Midway T unit arkadni hardware. Ed Boon, jedan od autora Mortal Kombata rekao je da je u originalnom timu, pored njega u ulozi programera imao još dva grafičara i jednog lika za audio. Тo je čak i za 1992. godinu bilo poprilično malo ljudi, posebno za jedan ozbiljan projekat koji je u početku trebalo da predstavlja arkadnu adaptaciju tada aktuelnog hit filma “Univerzalni Vojnik”. Da, malo je falilo da Mortal Kombat nikada nije postojao, i da imamo digitalizovanog Žan Kloda koji radi špage umesto Džonija Kejdža! Kako Van Dam nije imao vremena i zbog ko zna kojih drugih komplikacija, deal nije prošao. Ipak, autori su zadržali dosta toga iz neostvarenog projekta, pre svega tehniku korišćenja digitalizovanih boraca u igri, a preživela je i originalna ideja da realizam i nasilje budu odvrnuti na maksimalni nivo! Kompletna igra je završena za oko osam meseci, a tek pred sam kraj razvoja je dobila i ime. U opticaju su bili Kumite (slobodne borbe popularisane takođe Van Damovim filmom Blood Sport), Dragon Attack, Fatality... Da bi na kraju sasvim slučajno kada je jedan od članova tima video na tabli za ideje nažvrljanu reč COMBAT sa slovom K preko C jednostavno predložio ime Mortal Kombat.
Originalna ideja bila je da Fatality poteze izvodi samo poslednji boss u igri Shang Tsung kao iživljavanje nad igračima koje porazi, ali tokom tesiranja Boon i ekipa shvatili su da je mnogo zabavnije pustiti i igrače da na najbrutalnije moguće načine finiširaju jedini druge. Ostalo je legenda. Prvi Mortal Kombat pojavio se na arkadnim aparatima u Americi 8. oktobra 1992. godine, i svet tabačina, pa i video igara generalno više nikada nije bio isti. Nasilje je još godinu dana bilo problem samo u arkadnim salonima, ali krajem 1993. godine, stiglo je i u kućnom izdanju! Bili su to portovi za tada aktuelne konzole - Super Nintendo i Mega Drive.
Kao posledica hajke koja je nastala u medijima zbog preteranog nasilja u igri na arkadama, oba izdanja za konzole dobila su krv zamenjenu znojem kao i značajno ublažene Fatality završnice. Međutim iako je izdanje za SNES zbog jačeg hardvera bilo bliže arkadnom kvalitetu samo Mega Drive verzija imala je šifru preko koje je bilo moguće vratiti i krv i necenzurisane Fatalitije na oduševljenje gamera širom sveta. Ova javna tajna uticala je na to da SEGA verzija Mortal Kombata prosto postane standard kada je kućno igranje ovog naslova bilo u pitanju. Šifra je inače bila ABACABB kao tribute bendu Genesis, koji je delio ime sa Americkom verzijom Mega Driva, i njihovom albumu Abacab.
Verzija prvog Mortal Kombat naslova za DOS i Amigu došla je još kasnije, 1994. godine, a bilo je tu i portova za tadašnje portable sisteme GameBoy i Game Gear, kao i verzija za SEGA Mega CD, sa boljim zvukom.
Nastavak? Kakav nastavak?!
Kako je sav posao oko portovanja igara odradio Acclaim, originalna ekipa iza prvog dela imala je u planu da se bavi nečim drugim, imali su ideju da prave Star Wars igru za arkade, ali im je glavni menadžer prišao i rekao: ”Kakav bre Star Wars? Morate da napravite nastavak Mortal Kombata!”.
Kako Ed Boon tvrdi on i njegov tim do tada uopšte ni jednom nisu pomislili da je Mortal Kombatu nastavak potreban, ipak prihvatili su se posla ozbiljno i u Mortal Kombat II ubacili sve što nisu stigli u prvi deo. Grafika je postala šarenija i detaljnija, likovi bolje animirani, a sistem borbe dosta ozbiljniji. Apsolutno svaki aspekt igre je podignut na viši nivo. Svi likovi su imali po dva Fatality poteza, a kao neka parodija na frku koju je izazvao prvi deo dodate su i Friendship završnice, gde umesto da masakrirate svog protivnika na kraju meča vi mu nudite prijateljstvo na razne komične načine. Igrajući se sa audio diskom punim zvučnih efekata, jedan od audio dizajnera je došao na ideju da bi bilo smešno kada bi na kraju meča mogli da pretvorimo protivnika u bebu. Tako su nastale i Babality završnice, dodatna parodija na ceo Fatality skandal.
Mortal Kombat II stigao je na arkade tokom aprila 1993. godine. Bila je to doduše poprilično nedovršena verzija koja je tek kroz par updatova postala MKII kakvim ga znamo danas. Možete li da zamisite svet bez Interneta gde Midway inženjer ide od arkade do arkade i ubacuje novu verziju softvera? Tako je bilo do verzije 3.1 koja je napokon kompletirala igru tokom Januara 1994, svega par meseci nakon što se prvi deo pojavio na konzolama. Bilo je to vreme kada su arkade vladale, a portovi za konzole i računare stizali sa mnogo zakašnjenja. Tako je bilo i sa MKII, koji je ovoga puta u neizmenjenom izdanju stigao na Mega Drive, SNES, kao i Amiga računar tokom septembra 1994.
Uspeh naravno nije izostao, do kraja 1996. proizvedeno je i prodato oko 25.000 arkadnih kabineta, u vreme kada se 5.000 smatralo velikim uspehom, a kertridži sa igrom za konzole zbirno su se prodali u do tada neviđenih 2.5 miliona primeraka, od čega je 1.78 miliona bilo u verziji za SEGA Mega Drive. Tokom prve nedelje prodaje igre u kućnoj varijanti Midway je zaradio 50 miliona dolara što je po prvi put porazilo filmske hitove tog vremena na blagajni. Mortal Kombat II postavio je video igre i igračku industriju po prvi put ispred Hollywooda, usput postavši i najprodavanija igra u dotadašnjoj istoriji. Tada je autorima već bilo jasnije da će nastavaka biti. I to dosta.
Trojka
Nastavak je već bio završen i postavljen u arkadnim salonima širom sveta do aprila 1995. Nije bilo lako napraviti korak dalje nakon enormne popularnosti MKII, tako da su autori morali da smisle nešto stvarno drugačije. Kako su prva dva dela manje više bila tematski identična sa orijentalnom tematikom, nindžama i raznim motivima iz borilačkih filmova osamdesetih godina, da bi sledeći nastavak bio svežiji bile su potrebne drastične promene. Priča je prenela akciju iz Outworld sveta nazad na zemlju, a mnogi klasični likovi su ili redizajnirani ili zamenjeni kompletno novim. Bio je to prvi Mortal Kombat naslov bez Scorpiona, a Sub Zero je ostao bez maske. Jarke boje iz dvojke zamenjene su tamnijom paletom, tako da je sve delovalo još tmurnije. Na stari sistem borbe dodati su trk kao i složeniji combo sistem, a završni potezi ostali su najbitnija stvar u igri. Na sve Fatality, Friendship i Babality završnice dodato je i pretvaranje u krvoločne spektralne životinje – Animality.
U vremenu pre Interneta, kombinacije za izvođenje završnica, kao i mnoge druge tajne vezane za skrivene likove i sličnu mistiku koja je okruživala Mortal Kombat igre, prenosile su se isključivo verbalno i ponekad kroz časopise. Često su te priče prerastale u urbane legende, autori igre su ih pažljivo slušali, a ponekada i sami pokretali. Tako je i Animality nastao kao odgovor na tračeve iz vremena drugog nastavka.
Verzije za konzole stigle su malo brže ovoga puta, tokom iste godine. Po prvi put pored Mega Drivea i SNESa, u priči se pojavljuje i PlayStation za čiju verziju MK3 je Sony obezbedio ekskluzivna prava, tako da su igrači sa drugim novim sistemima poput SEGA Saturna, 3DO i Atari Jaguara morali da sačekaju na svoj port do 1996. godine. Verzija za PC, koja se takođe pojavila 1996. godine, bila je port PlayStation verzije, najsličniji originalu sa arkadnih aparata. Međutim većini igrača to i nije nešto posebno značilo, a posebno ne u našim krajevima gde je Mega Drive manija praktično tek počinjala da divlja. Iako je verzija za Super Nintendo možda bila za nijansu bolja, trojka se kod nas ubedljivo najviše igrala na SEGI, tu nema dileme. Možemo slobodno reći i da je Mortal Kombat 3 donekle najzaslužniji za celo to ludilo i jedan od retkih perioda u našoj gamerskoj istoriji kada su konzole i kod nas bile totalni mainstream.
U međuvremenu zbog dosta kritike od strane fanova, autori su bili prinuđeni da izbace Ultimate proširenu verziju trojke na arkadama u koju su vratili Scropiona i druge nindže iz starijih nastavaka. Tu je bio i crveni nindža Ermac, lik koga su fanovi praktično izmislili, a Boon i ekipa rešili da realizuju fore radi. Takvi momenti su samo još više rasplamsavali urbanu mitologiju vezanu za MK. Ultimate Mortal Kombat 3 stigao je na konzole tokom 1996. godine, a igrači na PlayStationu dobili su nešto kasnije iste godine još jednu ekskluzivu u vidu Mortal Kombat Trilogy.
Ovaj nastavak koji se nije pojavio na arkadama bio je kombinacija kompletnog serijala do tada! U jednu igru ubačeni su apsolutno svi likovi u svim svojim verzijama, sve pozadine i sve završnice iz prva tri dela. Danas kada pogledamo ovaj naslov deluje kao kompletan nabacani polupani haos, ali u ono vreme bilo je to ispunjenje sna za mnoge fanove. Trilogy je kasnije pronašao put i do N64, Saturna, mnogih drugih sistema tog vremena.
Mali eksperiment izvan borilačkog zanra desio se u slično vreme na PlayStationu i Nintendu 64 sa igrom Mortal Kombat Mythologies: Sub-Zero. Bio je to skrolujući platformer sa popularnim nindžom u glavnoj ulozi i borilačkim sistemom pozajmljenim iz MK igara. Ideja je bila da to bude samo jedan u seriji sličnih spin-off nastavaka, koji bi produbili već dovoljno suludu MK priču, ali kako igra nije prošla najsjajnije, koncept je napušten. Ipak kroz ovu igru upoznali smo se sa par novih likova koje ćemo sretati kasnije.
Kraj ere i izlazak iz legende
Sa ulaskom devedesetih u drugu polovinu i usponom PlayStationa i Nintenda 64, sve je manje bilo mesta za arkadne hitove i 2D grafiku. Vremena su se menjala. Kako je industrija tada nalagala sve je moralo biti prebačeno u 3D po svaku cenu, a od 2D grafike su developeri i mnogi igrači bežali kao od đavola. U ludnici tog tranzicionog vremena i Mortal Kombat je naravno bio prinuđen da pređe u 3D. Tu bi otprilike mogli da stavimo tačku na ovaj istorijat kada bi imali milosti, i ubrzali film do 2011. godine ali ne...
Mortal Kombat 4 pojavio se na arkadama u oktobru 1997. godine. Bila je to prva 3D igra koju su Ed Boon i ekipa ikada uradili, kao i prvi 3D naslov koji je Midway ikada objavio, čak su i napravili skroz novu arkadnu mašinu sa novim ZEUS čipom specijalno za MK4. Svo to neiskustvo i uopšte nizak nivo kvaliteta koji je tadašnji 3D mogao da pruži, bili su veoma evidentni. Nije pomoglo ni to što je u odnosu na prethodnike igra bila neverovatno uprošćena, završnice koje je sada bilo teže animirati, smanjene su na mizeran broj. Inovacija korišćenja oružja kao i kretanje po dubini prostora za izbegavanje objekata koje je bilo moguće bacati po areni takođe nisu pomogli.
Verzije za konzole su imale još lošiju grafiku od arkada, a port za PC je bio zasnovan na njima. Situaciju je malo popravila GOLD verzija na Dreamcast konzoli iz 1999. godine, koja je donela grafiku sličniju verziji sa arkadnih aparata, i par dodatnih likova. U svakom slučaju, Mortal Kombat 4 u celini, iako je možda i izazvao mlake, ali pozitivne komentare u svoje vreme, sa današnje tačke gledišta definitivno je najgore ostario od svih igara u serijalu.
Mračna vremena
PC igrači su možda prošli i najbolje. Najgore čega mogu da se sećaju u vezi Mortal Kombata je četvorka. A šta reći za igrače na konzolama koji su imali čitavu jednu generaciju užasnih nastavaka pre oživljavanja serijala 2011. godine? Nakon ubistva serijala prouzrokovanog padom popularnosti, spinoffovima kao što su Mortal Kombat: Special Forces i svih promena u gaming industriji, peti deo nam je stigao tek 2002. godine.
Mortal Kombat V sa podnaslovom Deadly Alliance bio je prvi nastavak glavnog serijala koji je razvijan od početka za konzole tog vremena - Xbox, PlayStation 2 i GameCube, preskočivši kompletno arkadno izdanje. Bio je to još jedan pokušaj pravljenja 3D Mortal Kombata. Za ovu priliku autori su “mudro” rešili da zaborave na originalo izvođenje, na sistem koji je učinio originalne igre popularnim, i da kreiraju skroz novu mehaniku, drugačiju ne samo od starih MK nastavaka već i od svih konkurentskih 3D borilačkih igara koje su već odavno ostavile ovaj serijal u prašini. Naravno da nije bilo dobro.
Deadly Alliance nije bio loša igra, bio je kompletniji od četvrtog nastavka svakako. Otključavanje svih skrivenih stvari u Krypt modu jeste bilo zabavno i inovativno tada, donekle je i uspeo da vrati malo Mortal Kombat duha, ali kompletan utisak je bio daleko od starih dana slave. Upravo zbog te stare slave i poveće pauze peti deo uspeo je da pokupi i malo pozitivnih kritika, kao i da se proda u sasvim solidnih 3.5 miliona primeraka.
Nastavak po istom šablonu usledio je dve godine kasnije, krajem 2004. dobili smo Mortal Kombat Deception, šesti nastavak, ovoga puta bez broja. Sa odavno zagubljenim kompasom, autori su pitali fanove šta žele od novog Mortal Kombata i tako zaključili da je pored pomalo doterane borbe iz petog dela potrebno dodati i amaterski odrađenu kampanju za jednog igrača u GTA fazonu, simulaciju šaha, kao i puzzle kombat klon Tetrisa(?!). Voleli bi da smo ovo izmislili.
Da stvari budu gore tradicija iz prethodnog dela dodavanja novih random likova koji nisu ni do kolena legendarnim borcima sa početka serijala se nastavila punom parom. Da, tu si bile i bastardizovane verzije starih boraca poput zombiranog Liu Kanga, ubijenog u prethodnom nastavku, ali u moru novih likova i gomile out of place gluposti, Mortal Kombat je polako postajao parodija na sebe. Iako je ovo zapravo najkvalitetnije izdanje u neslavnog trilogiji iz PlayStation 2 vremena, prodao se u skoro 2 miliona primeraka. Silne nagrade koje je ova igra osvojila, kao i poprilično pozitivne kritike u svoje vreme nas samo teraju da se zapitamo, koliko brzo zaboravljamo?
Smak sveta
Da ne može zauvek da se živi od stare slave dokazao nam je Armageddon, sedmi nastavak iz 2006. godine. Umesto da grafika i sistem budu složeniji, ovde se desilo uprošćavanje, verovatno da bi se lakše došlo do cilja – ubacivanja apsolutno svih likova iz Mortal Kombat serijala u jednu igru. Ukupno 62 borca bila su prisutna u ovom neredu operisanom od bilo kakvog balansa i smisla, svi stari likovi u novom, veoma siromašno odrađenom 3D izdanju, kao i čitava plejada novih generičkih karakera, naštancovanih za poslednje dve igre. Kada uporedimo ovaj naslov sa drugim borilačkim hitovima iz 2006. godine sve ovo deluje najblaže rečeno amaterski, pobogu Tekken 5 je već bio na tržištu preko godinu dana.
Ako vam 62 borca nisu bila dovoljna tu je bio i editor gde ste mogli da napravite svog lika, kao i da sami dizajnirate Fatality završnice. Sve bi to bilo cool da igra nije bila toliko prokleto jeftino odrađena. Ironično je kako su i autori kroz naslov i story mod igre na neki način bili i sami svesni situacije u kojoj su. Bilo je vreme da se prekomplikovana besmislena priča kao i horda novih likova napokon dokrajče jednim Armageddonom. Svi su poginuli i desio se smak sveta. Voda je povučena i to je bio definitvni kraj Mortal Kombata. U prilog tome, jedva prebačenih 1mil prodatih primeraka je bio jasan pokazatelj da ovako ne može dalje.
Neočekivani povratak
Dve godine kasnije Midway je imao u planu reboot Mortal Kombat serijala, to je bio njihov poslednji trzaj pred objavljivanje bankrota. Nova generacija konzola pojavila se u međuvremenu, a autori inspirisani prvom Gears of War igrom odlučili su da se oprobaju u Unreal endžinu. Ideja je bila da se napravi reboot Mortal Kombata koji bi bio relističan i brutalan kao stari nastavci, ali u novom, mračnom “gritty” fazonu Gearsa. Projekat je započet, a onda je u priču uleteo i DC Comics i tako smo dobili crossover Mortal Kombat vs DC Universe za Xbox 360 i PlayStation 3.
Zahvaljujući novom endžinu i mnogim pametnijim rešenjima, ovoga puta imali smo naslov dosta boljeg kvaliteta. Najbitnije je da je akcija, iako 3D, napokon vraćena na 2D ravan, a manji broj likova i veća posvećenost detaljima učinila da ovo napokon ponovo postane zabavan naslov sa određenom dozom dubine u borilačkom sistemu. Superman, Batman i ostali DC likovi su se uklopili ok, mada zbog njih su Fatality potezi, kao i rejting igre morali biti dosta blaži. Pozitivne kritike, i prodavanost od oko 2 miliona prodatih primeraka, ipak nisu pomogli dovoljno Midwayu koji je 2009. godine proglasio bankrot i zauvek zatvorio svoja vrata.
Ipak, ovaj naslov kao i novo iskustvo u Unreal endžinu pomoglo je autorima, sada okupljenim u novom NetherRealm Studios pod Warner Bros. Interactive-om, da realizuju svoju originalnu ideju i naprave pravi reboot nekada slavnog serijala. Igra jednostavno nazvana Mortal Kombat (koju danas mnogi nazivaju Mortal Kombat 9) stigla je tek 2011. godine nakon mnogo rada i doterivanja. Bio je to deveti nastavak u kome su autori napokon pohvatali konce ponovo.
Inspirisani Street Fighter IV naslovom koji se pojavio u međuvremenu i vratio igrače u vreme svog najslavnijeg nastavka, Mortal Kombat je učinio isto. Priča igre se zapravo sjajno nadovezuje na kraj nesrećnog Armageddona i vraća nas kroz vreme na sam početak, tako da je fokus ponovo na slavnim likovima iz prva dva dela igre. Grafika je bila odlična, sistem nov ali nalik starom. Krv, nasilje i brutalnost napokon na nivou, kako u gnusnim Fatalityjima tako i u novim sjajno odrađenim X ray potezima. Prvi put posle toliko vremena uspeli su da ponovo pogode suštinu u kvalitetu i to na način prilagođen novom vremenu.
Mature rating, zabrana prodaje igre u par zemalja, kao i obnovljena masovna popularnost jasno su ukazivali na to da se Mortal Kombat vratio! Četiri miliona prodatih primeraka kao i PC verzija objavljena dve godine kasnije, uticali su na povratak nasilja i u naše krajeve gde je MK ponovo postao popularan i igran, kako online, tako i u igraonicama, ali i u par ozbljno organizovanih turnira.
Umesto štancovanja nastavaka novi Mortal Kombat bio je jedini naslov u prošloj generaciji, proširivan jedino DLC dodacima i jednom Komplete edicijom nešto kasnije. Tek sa dolaskom novih sistema PlayStation 4 i Xbox One, započet je rad na sledećem nastavku nazvanom Mortal Kombat X.
Deseti deo je stigao 2015. godine i ugledao se najviše na slavnog prethodnika, ali pored još bolje grafike, NetherRealm se pomalo vratio nekim svojim lošim navikama kao što su štancovanje novih besmislenih likova, promenljivi stavovi, kao i petljanje sa pričom, opet... Bez obzira na sve to, kvalitet same borbe je ostao veoma dobar, a brutalnost završnih poteza možda i na najvišem nivou do sada.
Uz saradnju sa Warner Bros. Interactive, u Mortal Kombatu su počeli da se pojavljuju likovi iz filmova pomenutog studija tako da su na listu boraca dodati Alien, Predator, Jason Voorhes i slilčni, koji su se za divno čudo sjajno uklopili. Još pre izlaska kompletne XL edicije, deseti nastavak je prebacio cifru od 5 miliona prodatih primeraka, što nam je tada potvrdilo da je popularnost borilačkih igara ponovo u porastu i da ćemo još dugo masakrirati jedni druge na kraju mečeva.
Igranje na sigurno u novom dobu
Četiri godine nakon solidnog uspeha Mortal Kombat XL, stigao nam je i sledeći nastavak - trenutno aktuelni Mortal Kombat 11. Originalno se pojavio 2019 godine kao drugo Mortal Kombat izdanje za PlayStation 4 / Xbox One generaciju konzola, ali je do 2021. dobio i par ekspanzija (Aftermath) kao i Ultimate izdanje koje je donelo podršku i za najnovije konzole.
NetherRealm Studios se i sa ovim nastavkom držao novih standarda koje je ustanovio sa devetkom bez previše odstupanja, nova grafika, vraćanje još starih likova, nasipanje filmskih gostiju u vidu Terminatora, Ramba itd. malo utegnutiji sistem, kao i nastavak ali i završetak priče započete u nakon reboota 2011. godine bili su očekivani. Nema sumnje da se igralo na sigurno a to se ne kraju pokazalo i kao dobar potez jer su igru fanovi dobro prihvatili, jedne zamerke bile su upućene na previše oslanjanja na mikrotransakcije i obavezan grinding.
Mortal Kombat nije savršen serijal, ne može se pohvaliti besprekornom istorijom kao Tekken, niti biti ozbiljna takmičarska igra kao Street Fighter, ali što zbog nostalgije, što zbog svoje različitosti, poput omiljenog glumca iz detinjstva koji je dugo vremena posle slave snimao filmove B produkcije, pa posle zablistao makar još koji put u nekoj sjajnoj ulozi samo za fanove, Mortal Kombat će zauvek imati posebno mesto u srcima svih pravih gamera, bez obzira kako se autori budu (ne)snalazili u vremenima koja nas čekaju.
