Zaista je teško objasniti koliko su zapravo Yoko Tarove igre raznolike i jedinstvene. Njegovi svetovi su mračni (neretko bivaju i vrlo uvrnuti), protagonisti falični i koristi se svim mogućim trikovima kako bi uspostavio emotivnu povezanost između igrača i likova.
Nier iz 2010. predstavlja direktan nastavak na jedan od krajeva (kraj koji je ubačen kao šala) iz Drakengarda za PS2. Ovo je ujedno bio i prvi Sqare Enixov naslov od kako je Squaresoft sebi pripojio Enix. Originalna verzija ovog ostvarenja poseduje brilijantnu priču, ali tehnički problemi su uticali na prodaju ovog naslova što je dovelo do toga da igra prođe nezapaženo. Tek 2017. godine kada je Nier: Automata neprimetno ušao u srca igrača širom sveta i postao jedan od najboljih akcionih JRPG naslova u prošloj dekadi, Nierov kult je naglo porastao. Ovo je okuražilo Square Enix da Nieru udahne novi život i iz tog pokušaja smo dobili Nier Replicant ver. 1.22474487139… Dugo se vodila polemika oko toga da li je ovo remake ili remaster, ali sam Yoko Taro je rešio da stavi tačku na to pitanje gde je u jednom od intevjua naglasio da se radi o remasteru bez obzira na novine koje su dodate u ovoj verziji.
Ukoliko ste očekivali da će ovo biti Automatin prequel onda moram da vas razočaram jer to ovde nije slučaj. Iako se radnja odvija u istom univerzumu, ova dva naslova deli vremenski period od nekoliko hiljada godina. Dočekaće vas post-apokaliptično okruženje koje više podseća na epsku fantastiku nego na ono na šta smo navikli. Preuzećete ulogu dečaka vodeći brigu o svojoj sestri koja je obolela od misteriozne bolesti. Vaše putovanje kreće i nalazite se u potrazi za lekom kako bi ste iscelili sestru. Na tom putu upoznaćete nekoliko lika koji će vam pomoći u vašoj pustolovini, a to su Grimoire Weiss, knjiga koja priča, Kaine oskudno odevena devojka koja psuje kao kočijaš i Emil, dobroćudni dečak sa vrlo opakim moćima. Moram priznati da su mi Weiss i Keine najviše prirasli srcu. Weissova arogantnost i vidna iritacija altruizmom protagoniste su glavni izvor njegovih opaski koje će uputiti ostalim likovima i izazvati često osmeh na vašem licu, dok nivo vulgarnosti koji Keine ispoljava ostavlja jak utisak i prosto ćete obožavati dijaloge ova dva lika koji su prepuni sarkazma i psovki. Ovo je jedna od mnogobrojnih situcaija koje obožavam u ovoj igri jer koliko god da smatrate da je Nier Replicant tipičan JRPG, priča, likovi i svet će vas demantovati.
Nakon Automate, povratak u Nierov svet predstavlja jedno interesantno iskustvo. Dok je fokus u Automati bio na egzistencijalizmu i postavljao pitanje “šta je to što nas čini ljudima?”, Replicant se bavi temom o neizbežnoj smrti, na koji način nas ona pogađa i kako utiče na odluke koje donosimo. Iako ovo zvuči morbidno, postoji određena doza lepote u ovoj temi jer vas igra ne ubija u pojam pitanjem već vam prikazuje bezbroj reakcija ljudi koji se susreću sa smrtnošću, kako svojom, tako i tuđom. Ne postoji pouka koja može da se izvuče niti lekcija koju pokušava da vas nauči, već vam u duhu filozofije postavlja jasno pitanje koje će vas naterati da razmišljate.
Već nam je poznato da je originalni Nier imao vrlo problematičnu i nespretnu borbenu mehaniku koja, ruku na srce, i nije bila toliko zabavna. Replicant je doživeo totalni preporod po tom pitanju i kao rezultat smo dobili proizvod koji je mnogo bliži Automati. Često sam imao priliku da prisustvujem raznim razgovorima u kojima su se ljudi žalil na izvođenje i kako nije ni približan onom u Automati. Istina, napadi u Automati su daleko raznovrsniji nego što je to ovde slučaj, ali to ne bi bilo fer poređenje jer, podsetimo, ovde je i dalje reč o remasteru. U odnosu na original, protagonista je sada mnogo brži i lakše ćete vezati kombo udarce. Ako prestanete da upoređujete ovaj naslov sa Automatom shvatićete koliko je ovo zapravo napredak u odnosu na prvobitnu verziju. Takođe, na raspolaganju su vam tri oružja koja možete menjati u bilo kom datom trenutku. Grimoire Weiss je tu da vam pruži podršku različitim vrstama magije kako bi vam olaškao život.
Lepota Replicanta se sastoji i u tome koliko različitih žanrova pokušava da spakuje u jednu celinu. U nekim deonicama dočekaće vas bullet-hell sekvence što nije nešto što bi ste očekivali od JRPG naslova, zatim će se ponašati kao sidescroler, izometrijski naslov, survival horror itd.
Prezentacija je na mestu. Vizuelno igra izgleda dobro. Jedna od najvećih izmena jesu modeli likova gde su facijalne ekspresije mnogo čistije i definisanije. Iako sigurno neće osvojiti nagradu za najbolju grafiku ikada i dalje je reč o prelepom ostvarenju. Iako u većini obalsti uglavnom preovlađuje isprana paleta boja, ovo ne predstavlja nikakav problem jer svaka oblast sadrži dovoljno boja kako bi vizuelno izgledala drugačije od ostalih. Rezulat toga je to što i pored nešto živopisnijeg sveta, Replicant uspeva da zadrži osećaj sumornosti i opsanosti koja vreba. Ovo je velika pohvala momcima iz Toylogica koji su se zaista potrudili da osveže ovaj svet.
Kada govorimo o muzici, moram priznati da je izvrsna. Kada sam shvatio da će Square doraditi već postojeće numere malo sam bio zabrinut jer je originalni OST već sam po sebi bio fenomenalan. Ono što smo na kraju dobilo je premašilo sva moja očekivanja. Presnimljeni vokali sa novim instrumentalnim aranžmanima su prelepi. Činjenica da je Keiichi Okabe uspeo da unapredi nešto što je već bilo samo po sebi dobro, a da se pri tome i dalje savršeno uklapa u sumorni svet Replicanta govori dosta o njegovom muzičkom talentu.
Iskren da budem, ne znam kako ce ljudi reagovati na Nier Replicant u 2021. godini čak i pored svih poboljšanja u odnosu na svog prethodnika. Igra definitivno nije za svakoga zbog svog jedinstvenog šarma. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da mi je drago što je ova priča dobila epilog kakav zaslužuje i da će se o ovom ostvarenju sigurno pričati kasnije mnogo više nego o nekim drugim naslovima koji su dobili skoro savršene ocene.
Finalni utisci
Savršen povratak remek-dela koji se neslavno udavio u sopstvenoj nesavršenosti – Nier Replicant će vas vratiti u PlayStation 3 eru. Iako smatram da većina igrača neće umeti da ceni filozofska pitanja koje ovo ostvarenje pokreće, verujem da će se istinski ljubitelji JRPG naslova osetiti kao kod kuće.
