Japanska industrija video igara nije uvek bila tako povezana sa ostatkom sveta kao danas. U ranim danima Nintendove ekspanzije ka zapadu tokom 80-ih godina, kada je 8-bit NES polako osvajao Ameriku i ostala tržišta, niko nije ni očekivao da će baš sva Nintendova izdanja za taj sistem uvek biti lokalizovana i dostupna igračima i izvan Japana. Nisu čak ni svi dodaci za ranu Nintendovu konzolu uspeli da nađu svoj put preko okeana, kao što je bio slučaj sa Famicom Disc sistemom. Upravo na ovom add-onu koji je omogućavao japanskom Famicomu da učitava igre sa disketa sličnih onima sa računara tog vremena, imali smo ekskluzivne igre serije „Famicom Detective Club“. Baš poput igara koje bi pre očekivali na računaru i na flopi disketi, nego na konzoli i kertridžu, ove Nintendove igre bile u stilu kompjuterskih avantura odnosno kasnijih vizuelnih novela, sa elementima point and click istraživanja - kombinacija veoma napredna za svoje vreme koja će definisati jedan skroz novi japanski žanr.
Naravno, baš kao i sam Famicom Disc sistem, ni ove igre nikada nisu napustile Japan. Nešto kasnije bilo je tu i rimejkova i nastavaka ovog serijala za Super Nintendo, i to baš kasno u životnom veku ove konzole, ali ni tada nije odrađena lokalizacija. Kada je 2020. najavljeno da će prve dve originalne igre sa Famicom Disc sistema dobiti kompletan rimejk tretman za Switch, uprkos svim koracima koje su industrija i Nintendo napravili u poslednjih nekoliko godina, nisam iskreno očekivao da će ova izdanja uspeti da pronađu svoj put preko bare – ali nekim čudom evo ih, potpuno lokalizovani i objavljeni u isti dan kada i u Japanu.
Famicom Detective Club: The Missing Heir i Famicom Detective Club: The Girl Who Stands Behind su potpuno novi rimejci klasika japanske igračke industije iz 80-ih godina. Ovo su bile prve igre ovog tipa koje su definisale žanr japanskih avantura i inspirisale brojne slične naslove koji su usledeli.
Na stranu veliki istorijski značaj, ovo su igre stare preko 30 godina a rimejkovi u suštini donose samo novu grafiku i glasovnu glumu - pa kako se ova izdanja drže u današnje vreme? Estetski, Famicom Detektivski Klub je zapanjujući. Ručno crtana grafika u starom manga stilu pršti karakterom, čak iako je umetnički stil imao popriličnu promenu u odnosu na original. Količina animacija koju likovi prikazuju u svakoj sceni je impresivna - kao i pozadinske animacije u statičnim scenama. Iako je većina izvođenja upravo takva, statična, gde ćete birati odgovore, razmišljati ili istraživati scenu u stilu point and click avantura, povremeno će biti i sjajno animiranih međuanimacija koje naglašavaju ključne trenutke u priči. Doterani soundtrack je takođe fenomenalan, a za ljubitelje retro stila tu je i mogućnost da se prebacite na originalnu Famicom muziku. U oba formata muzika radi fenomenalan posao postavljanja tona za svaku scenu, a mnoge teme ćete želeti da slušate i izvan igre.
Iako je prezentacija ovih igara dobila ogroman upgrade, isto se ne može reći u potpunosti za izvođenje. Ovo možda i neće biti toliki problem u The Girl Who Stands Behind, gde imamo manje tema i manje ubistava koje je potrebno istražiti, ali u The Missing Heir gde imate uvek po 4-5 ljudi za razgovor sa 7-8 različitih tema sa kojima žonglirate i tražite prave kombinacije, napredak kroz priču može biti naporniji.
Druga naporna stvar je lov na piksele, neke scene u ovim igrama traže od vas da pregledate ekran bukvalno piksel po piksel kao da je nekakva hidden object igra u pitanju, tako da i sa jako sitnim propuštenim detaljima čeka vas zaglavljivanje (i traženja rešenja na Internetu jer srećom nismo više u 80-im). Doduše ponekada će i sama igra dobro odraditi posao tako što će vas usmeriti u pravom smeru, ali često to jednostavno nije dovoljno.
Ove dve igre se prodaju odvojeno. Ako rešite da odigrate oba naslova, savet je da krenete sa The Girl Who Stands Behind koji definitivno predstavlja najbolje mesto za start. Iako je tehnički u pitanju nastavak, priča ovog dela se dešava pre The Missing Heir, i nudi bolji pejsing i pošteniju težinu što stvara mnogo bolje celokupno iskustvo. Nemojte me pogrešno shvatiti – “Izgubljenog naslednika” takođe vredi odigrati danas, ali priča me nije uhvatila ni približno toliko, a i češće sam bio frustriran sa gore spomenutim problemima koji su u ovom delu bili učestaliji. Bacivši pogled na vodiče za originalna izdanja za obe igre, video sam da ovo nije stvar koju su rimejkovi doneli već da se ova razlika odnosi i na originalna 80s izdanja gde je nastavak takođe bio dosta lakši i pristupačniji od prvog dela.
Bez obzira sa kojim igrom započinjete vašu Famicom detektvsku avanturu obe igre imaju manje više identično izvođenje. Kako napredujete kroz igru, otkrivaćete nove tragove vezane za osobe, lokacije i predmete, a vaš cilj će biti da ispitujete ljude kako bi ste saznali više informacija o tragičnim ubistvima koja istražujete. Takođe ćete biti zaduženi za interakciju i ispitivanje okoline u potrazi za tragovima, kao i odgovaranje na pitanja koja se odnose na slučaj. Obe priče su veoma dobro napisane i uzbudljive su i dan danas, prvi deo igre je dosta linearan dok ćete u “Devojci koja stoji iza” imati i razloga za ponovne prelaske zahvaljujući sistemu ocenjivanja na samom kraju, koji doduše i ne utiče na priču. Svakoj priči će prosečnom igraču verovatno trebati 8 do 10 sati da završi i otključa zvučni test u glavnom meniju nakon finalnog credista.
Ako izuzmemo frustracije koje stvara zaglavljivanje u ovakvim igrama, Famicom Detektivski Klub uspeva da bude uzbudljiv i zanimljiv za igranje i toliko decenija kasnije. To što smo uopšte dobili priliku da posle toliko vremena po prvi put odigramo ovako kvalitetno doterane japanske klasike, je događaj za sebe. Kvalitet ovih igara i priča može definitivno da promeni uobičajene zablude o ranoj japanskoj gaming industriji gde zapadnjaci smatraju da su u zemlji izlazećeg sunca u to vreme prolazile samo akcione i arkadne igre. Uz minimalnu doradu ove detektivske avanture su i danas veoma jasne, igrive i pristupačne, što baš i ne može da se kaže za kompjuterske avanture sa zapada iz 1988. godine koje ni približno nisu ovako dobro ostarile.
Ako volite ovaj tip igara, i posebno japanske avanture u stilu Ace Attorney ili samo želite da se upoznate sa delom gaming istorije, nemojte propustiti ove klasike u najboljem izdanju do sada.
